Danas je u prostorijama Zavoda za javno zdravlje Užice održana pres konferencija povodom 1.decembra-Svetskog dana borbe protiv Side. Mr sci med Biljana Mijović,specijalista epidemiologije i direktor ove ustanove, prisutnim novinarima je objasnila kakva je epidemiološka situacija u svetu i kod nas, kada je u pitanju AIDS.Tom prilikom, naglašeno je sledeće:
Svetska AIDS kampanja povezuje i jača AIDS kampanje širom sveta. Kampanja spaja različite pristupe sa ciljem da svetski lideri i Vlade širom sveta preuzmu odgovornost za svoja obećanja na polju HIV/AIDS. Jedan od najvidnijih aspekata kampanje je obeležavanje Svetskog dana borbe protiv side – dana zajedničkih aktivnosti na globalnom nivou i podizanje svesti koji se obeležava 1. decembra. Svetska kampanja osnovana je 1997. godine pod pokroviteljstvom i od strane UNAIDS-a, zajednički program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS. Naslanjajući se na prošlogodišnju temu preuzimanja odgovornosti, tema 2007. i 2008. je liderstvo. Prihvaćeni slogan Svestske AIDS kampanje je „Zaustavi AIDS. Održi obećanje.“ U našoj zemlji usvojen je slogan „PREUZMI ODGOVORNOST“. U cilju toga da budemo ispred pandemije, liderstvo mora da se demonstrira na svim nivoima – individualno, u školama, u okviru porodica, na radnim mestima i mestima od opštih posvećenosti, u okviru pojedinih zemalja i na međunarodnom planu. Aktivnosti su sadržane u sledećem tekstu:
Podjednaka dostupnost prevenciji HIV-a
Podjednaka dostupnost usluga lečenja i nege
Podrška obolelima
Ciljevi se do 2010 mogu postići samo ako preuzmemo odgovornost na svim nivoima
PREUZMI ODGOVORNOST I TI. ZAUSTAVIMO SIDU. ODRŽIMO OBEĆANJE
Danas u svetu sa HIV-om živi 33,2 miliona ljudi. od tog ukupnog broja na decu mlađu od 15 godina otpada 2,5 miliona, što u odnosu na 2001. godinu predstavlja povećanje, jer je tada sa HIV- om živelo oko 1,5 milion dece mlađe od 15 godina. U ukupan broj ljudi koji u svetu danas žive sa HIV-om uključeno je i 2,5 miliona ljudi koji su se inficirali u toku 2007. godine.
Prema tome u toku 2007. godine svakog dana se inficiralo 6800 osoba.
Od 1981. godine,kada je prvi put prepoznat kao nova bolest, AIDS je usmrtio više od 30 miliona ljudi, tako da je epidemija HIV/AIDS najdestruktivnija epidemija u pisanoj istoriji čovečanstva. Procenjuje se da je u 2007. godini 2,1 milion ljudi umro od AIDS-a od čega je 330.000 dece mlađe od 15 godina.
Epidemiju karakteriše porast broja inficiranih žena. Prema procenama za 2007. godine danas sa HIV-om živi 15,4 miliona, što je za 1,6 miliona više u odnosu na 2001. godinu.
Najteže pogođen region u svetu je Podsaharska Afrika, u kojoj živi dve trećine osoba inficiranih HIV-om. U ovom regionu živi preko 11 miliona dece čiji su roditelji umrli od AIDS-a.
Pad procenjenih novoinficiranih osoba beleži se u regionu južne i jugoistočne Azije, kao i u regionu istočne Evrope. Ovaj pad se može objasniti smanjenjem obima testiranja rizičnih kategorija stanovništva usled nedostatka testova. Procenjuje se da je u reginu istočne Evrope i centralne Azije 62% inficiranih među intravenskim narkomanima, dok je 37% registrovano među osobama koje su HIV „uzele“ nezaštićenim seksualnim odnosom.
U regionu severne Amerike, zapadne i centralne Evrope broj ljudi koji žive sa HIV-om kontinuirano raste, a što je posledica dostupne kombinovane antiretrovirusne terapije, ali i porasta novodijagnostikovanih HIV infekcija.
Region centralne Evrope, u kome se nalazi i naša zemlja, i dalje je region gde se registruje niska prevalencija HIV infekcije u odnosu na ostatak Evrope, pri čemu su samo Poljska, Turska i Rumunija prijavile više od 100 novodijagnostikovanih slučajeva. U većini zemalja ovog regiona nezaštićen heteroseksualni odnos je dominantan način transmisije HIV-a, dok u poljskoj glavni put prenosa predstavlja korišćenje nesterilnog pribora za injekciju droga.
U zemljama Baltika epidemija se stabilizuje, premda Estonija i dalje registruje najveću stopu novootkrivenih infekcija.
U Srbiji je od 1985. godine zaključno sa 20.11.2007. godine registrovano 2178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1381 osoba (63%) već obolela od AIDS-a, dok je 917 osoba umrlo od AIDS-a (66% svih obolelih). Najveći procenat HIV pozitivnih je na teritoriji Beograda (77%), ali se u Beogradu obavi i najvći broj testiranja.
Krajem 2007. godine u R. Srbiji sa HIV-om živi 1196 osoba. Od 1999. godine registruje se pad obolevanja i umiranja, tako da se od 2002. godine registruje oko 26 umrlih od AIDS-a na godišnjem nivou. Ovaj pad je posledica primene kombinovane visoko aktivne antiretrovirusne terapije, koja je od 1997. i kod nas dostupna i besplatna.
Broj inficiranih, obolelih i umrlih muškaraca je trostruko veći u odnosu na žene. Najviše pogođen uzrast, kada je u pitanju infekcija je uzrast 25-39 godina, dok su obolevanje i umiranje najučestaliji u uzrastu 30-49 godina. Među decom uzrasta do 15 godina HIV infekcija je retka, kao i među mladima uzrasta 15-24 godine.
Generalno posmatrano, vodeći način prenošenja HIV-a među obolelim od AIDS- je korišćenje zajedničkog pribora za injektiranje među intravenskim korisnicima droge (43%). Drugu veliku grupu među obolelima čine osobe koje su HIV „uzele“ nezaštićenim seksualnim odnosom, bilo sa osobom istog ili suprotnog pola. Prenos infekcije sa majke na dete je kod nas izuzetno redak (1,5%).
Kod više od 11% obolelih muškaraca nije prijavilo način zaražavanja zbog izražene stigmatizacije homoseksualizma u našem društvu.
Epidemiološka situacija HIV/AIDS-a u Srbiji je uobičajena, ali ono što nas zabrinajva je porast seksualnog prenosa među obolelim od AIDS-a, naročito izražen poslednjih 10 godina, uz istovremeni pad obolelih među intravenskim korisnicima droge.
U toku 2007. godine zaključno sa 20.11.2007. godine u Republici Srbiji je novoregistrovano 75 HIV pozitivnih osoba, 29 osoba obolelih od AIDS-a i 12 osoba umrlih od AIDS-a. Što se tiče načina transmisije 53 HIV infekcija je prenešeno nezaštiženim seksualnim odnosom, od čega 29 seksualnim odnosom među muškarcima. U istom periodu reistrovano je 11 osoba inficiranih HIV-om među intravenskim korisnicima droge.
Takođe je 22 osobe (29%) svoj HIV status saznalo tek u terminalnom stadijumu infekcije, odnosno u trenutku klinički manifestnog AIDS-a.
Od 29 novoregistrovanih osoba obolelih od AIDS-a, 17 obolelih su osobe muškog, a 12 osobe ženskog pola.
Na području Zlatiborskog okruga je u periodu od 1997. do 2006. broj novootrivenih HIV/AIDS slučajeva iznosio 1-2 godišnje, i registrovano je 13 novoinficiranih slučajeva, dok je u 2007. godini novoinficirano 5 osoba. Rgistrovano povećanje se može povezati sa uvođenjem Programa dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja i povećanjem broja testiranih u našem savetovalištu za DPST među rizičnim grupama.
Premda naša zemlja spada u zmlje sa niskom prevalencijom HIV infekcije epidemiološka situacija se može okarakterisati kao potencijalno nesigurna obzirom na nepovoljne socijalno-ekonomske uslove, kao i prisutno rizično ponašanje. S druge strane, postoji potencijalna opasnost od ekonomski uslovljene migracije iz zemalja istočne Evrope i centralne Azije, koje su teško pogođene HIV epidemijom.
HIV savetovanje je pružanje informacija pojedincu o medicinskim i opšteljudskim problemima u vezi s HIV/AIDS-om. Možda je prikladnije govoriti o HIV informisanju nego o savetovanju, budući da je temeljni cilj takvog rada što potpunije i objektivnije «nedirektivno» informisanje, kako bi zainteresirani mogli samostalno, u okviru svojih ličnih, porodičnih, etičkih i verskih opredeljenja doneti najprihvatljiviju odluku o izboru nekoliko ponuđenih mogućnosti. Jedno od temeljnih načela HIV informisanja jest dobrovoljnost pristupa informaciji o HIV/AIDS-u i individualnost izbora odluke. U slučaju potrebe za testiranjem na HIV infekciju, test omogućuje rano otkrivanje HIV bolesti, ranije lečenje i preventivnu terapiju te sprečavanje nehotičnog širenja infekcije na druge. Pre testiranja potrebno je razgovarati sa stručnjakom o prirodi bolesti, o verovatnom toku bolesti i mogućim varijacijama, o uticaju na život bolesnika, mogućnostima lečenja, pomoći i osposobljavanja (habilitacije), a prilikom izdavanja rezultata treba objasniti značenje pozitivnog odnosno negativnog nalaza.
Putovi prenošenja
HIV se može preneti sa zaražene na osetljivu osobu polnim kontaktom, zajedničkim
korištenjem pribora za intravenozno aplikovanje droga, transfuzijom zaražene krvi ili krvnih derivata, transplantacijom inficiranih tkiva ili organa te s majke na dete tokom trudnoće, poroda ili dojenjem. Iako je virus nađen u slini, suzama, znoju, urinu bronhalnom sekretu, prenos HIV-a u kontaktu s ovim izlučevinama nije nikada dokumentovan. Visoki rizik od prenošenja infekcije postoji kod intravenskih zavisnika, koji zajednički koriste zaraženu iglu. Ako je trudnica zaražena HIV-om, rizik od infekcije deteta je 13-40%. HIV se prenosi sa majke na dete u toku trudnoće, porođaja te dojenjem. Primena antiretrovirusnih lekova kod majke pre i za vreme poroda, značajno smanjuje rizik prenosa infekcije na dete. Tako, ako trudnica neposredno pre porođaja ima manje od 1000 kopija virusa u mililitru krvi, šansa da dete bude zaraženo iznosi manje od 2%. Obzirom da se HIV infekcija prenosi dojenjem, rizik prenosa s majke na dete smanjuje se suzdržavanjem od dojenja. Rizik prenosa HIV-a polnim putem je znatno niži od rizika prenosa većine drugih polno prenosivih bolesti (SPB). Rizik prenosa HIV-a polnim putem povećava se ako jedan ili oba partnera imaju neku drugu SPB, pogotovo ulcerativnu (npr. infekcija virusom herpesa, sifilis, itd.). Verovatnost zaražavanja polnim kontaktom najviše zavisi od polnog ponašanja, prvenstveno korištenja zaštite prezervativom i broju polnih partnera. Ako se tokom vaginalnog polnog odnosa ne koristi prezervativ, rizik od zaraze od jednog polnog odnosa s osobom koja je zaražena HIV-om procenjuje se u razvijenim zemljama na 0,1% do 0,3%. Smatra se da muškarac lakše zarazi ženu, nego žena muškarca. Nakon godine dana zajedničkog života osoba različitog HIV-serostatusa (jedan od partnera je zaražen, drugi nije), muškarac prenosi infekciju na ženu u 15 do 20% slučajeva, a žena na muškarca u 1 do 12% slučajeva. Svi se navedeni postotci odnose na situaciju kada ne postoji popratna polna bolest. Rizik od prenosa HIV-a veći je u toku menstruacije. Smatra se da je i u adolescenata rizik veći zbog nespremne sluznice na polne odnose, koja je ranjivija tokom snošaja. Iako navedeni postotci upućuju na relativno mali rizik prenošenja HIV-a polnim putem, rizik od prenošenja HIV-infekcije raste zbog učestalosti polnih odnosa, a posebno zbog polnih odnosa s više partnera.
Rizik infekcije (tačnije pojava serokonverzije) za zdravstvenog radnika nakon slučajnog uboda na iglu kontaminiranu HIV zaraženom krvlju, iznosi oko 0,2 - 0,5%.
Kojim putem se HIV ne prenosi?
HIV se ne prenosi rukovanjem, grljenjem i drugim uobičajenim međuljudskim kontaktima. Ne prenosi se dodirom s predmetima kao što su javne telefonske govornice, novac, ručke u vozu, tramvaju ili autobusu. Ne prenosi se upotrebom javnih toaleta, bazena ili sauna. Ne prenosi se posuđem za jelo, čašama, ručnicima, posteljinom. Ne prenosi se šmrcanjem, kašljem i kihanjem. Ne prenosi se uobičajenim pregledom kod doktora niti uobičajenim pregledom i popravkom zuba kod stomatologa. Ne prenosi se putem domaćih životinja (pas, mačka). Ne prenosi se insektima. Ne prenosi se davanjem krvi. Ne prenosi se u toku uobičajene nege oboljeloga od AIDS-a.
Inkubacija
Vreme inkubacije do nastanka merljivih antitela u serumu je najčešće 1-3 meseca. Serokonverzija usledi nakon akutnog retrovirusnog sindroma (ARS), međutim, ARS može izostati ili biti neprepoznat. Do razvoja AIDS-a može proći manje od godinu dana, ali i dulje od 15 godina. Ako se ne primijeni antiretrovirusna terapija, oko 50% inficiranih nakon 10 godina razvije AIDS. Kod dece zaražene u dojenačkoj dobi i kod osoba poodmakle životne dobi, inkubacija je kraća nego kod mladih odraslih. Visokodelotvorna antiretrovirusna terapija od većine HIV-om inficiranih osoba znatno odgađa razvoj AIDS-a. Zaražena osoba je u stanju prenjeti infekciju ubrzo nakon što se zarazi i ostaje zarazna cijeli život.
Mere spečavanja
Iz puteva prenosa HIV-a proizlaze sledeće mere sprečavanja HIV/AIDS-a:
• Napuštanje ili smanjenje rizičnog polnog ponašanja
• Prevencija zavisnosti te napuštanje ili smanjenje rizičnog deljenja pribora za injiciranje
• Osiguravanje sigurnosti krvi i krvnih derivata
• Prevencija prijenosa s majke na djete antiretrovirusnom terapijom i sprečavanjem
dojenja zaraženim majkama
Dakako, svi programi prevencije moraju imati potpunu podršku društva i nadležnih institucija u menjanju i sprečavanju rizičnog ponašanja. Edukacijom javnosti i školske dece putem obrazovnog sustava mora se uputiti jasna poruka da povećan broj polnih partnera i višestrukih partnera, kao i deljenje pribora za injiciranje, povećava rizik od HIV infekcije. Učenike i studente te mladež školske dobi koja ne pohađa školu također se mora poučiti socijalnim veštinama kojima će izbeći rizično ponašanje. Jedini siguran način izbegavanja infekcije polnim putem je apstinencija ili monogamna veza dvoje vernih zdravih partnera. U svim drugim situacijama, potrebno je koristiti prezervativ pri polnom odnosu. Poboljšanje dostupnosti lečenja zavisnosti deluje na smanjenje transmisije HIV infekcije. Programi razmena šprica i igala također su se pokazali delotvorni u smanjenju prenosa infekcije među zavisnicima.